Семестар XI (прва година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Методологија научно-истраживачког рада		12	О	Др.Ненад Стојиљковић, ванредни професор
	Планирање и контрола у спортским организацијама		6	О	Др.Срђан Лалић, ванредни професор
	Ситуациона успјешност у спорту		6	И	Др.ДејанЋеремиџић,редовни професор
					Др.СинишаКаришик, редовни професор
	Мотивациони процес у физичком васпитању		6	И	Др.Срђан Лалић, ванредни професор
	Мјерни инструменти у спорту, физичком васпитању и рекреацији		6	И	Др.Борислав Цицовић, редовни професор
	Писање и презентовање НИ рада		6	И	Др.Далибор Фулурија, редовни професор

 

Семестар  XII (прва година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Антрополошка истраживања у спорту		7,5	О	Др.Милован Братић, редовни професор
	Антрополошка истраживања у рекреацији		7,5	О	Др. СашаПантелић, редовни професор
					Др.Бојан Бјелица, доцент
	Антрополошка истраживања Уфизичком васпитању		7,5	О	Др Верољуб Станковић, редовни професор
	Истраживања у примјењеној кинезиологији		7,5	О	Др. Борислав Цицовић, редовни професор
					Др.Радомир Пржуљ, доцент

 

Семестар  XIII (друга година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Студијски истраживачки рад-Научна активност  1		6	О	Др.Владан Савић редовни професор
					Др.Дејан Ћеремиџић,редовни професор
					Др.Синиша Каришик, редовни професор
	Моторички развој дјеце и омладине		8	И	Др.Милован Братић, редовни професор
	Тјелесна активност особа са инвалидитетом		8	И	Др.Љубо Милићевић, ванредни професор
	Физичке активности и људско здравље		8	И	Др. Миломир Тривун, редовни професор
	Социо-психолошка истраживања у спорту		8	И	Др. Биљана Милошевић Шошо, редовни професор
					Др. Радомир Чолаковић , редовни професор
	Примјењена биомеханика спорта		8	И	Др.Верољуб Станковић редовни професор
					Др. Дејан Гојковић, редовни професор
	Физиологија физичких напора		8	И	Др. Горан Васић, редовни професор

 

Семестар  XIV (друга година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Студијски истраживачки рад-Научна активност  2		24	О	Др.Владан Савић редовни професор
					Др.Дејан Ћеремиџић,редовни професор
					Др.Синиша Каришик, редовни професор
	Изборне теме-физичко васпитање		И	6	Др. Татјана Черемиџић, редовни професор
	Изборне теме- спорт		И	6	Др.Далибор Фулурија, редовни професор
	Изборне теме- рекреација		И	6	Др. Борислав Цицовић, редовни професор

 

 

Семестар  XV (трећа година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Израда докторске дисертације		30	О	У зависности од изабраног наставника за ментора

 

Семестар  XVI (трећа година)

Шифра	Назив	Фонд	ЕCTS	Статус	Одговорни наставник
	Израда и одбрана докторске дисертације		30	О	У зависности од изабраног наставника за ментора

 

Модел квалификацијe
Студијски програм	Назив квалификације према закону о Звањима у РС	Енглески назив квалификације	Ниво квалификацијске спреме образовања по стандарду (EKO, EQF)	Број дозволе за рад

III – трећи циклус
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ	Доктор наука физичког васпитања480 ECTS	Doctor of science (PHD) Physical education 480 ECTS	8	07.050/612-8-12-2-1/17 од дана 11.07.2017. године

СТАНДАРД КВАЛИФИКАЦИЈА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

1. 1.ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ(Basic characteristics)

Студијски циклус:Трећи циклус студија
Степен: Академски
Студијски програм: Физичко васпитање – Доктор наука физичког васпитања (180 ECTS)
Назив(и) квалификације (генерички дио + специфични дио) (Name-s: generic + subject specific):

Doctor of science (PHD)Physical education

Доктор наука физичког васпитања
Језик на којем се студира:Језици народа БиХ
Трајање студија: Студиј траје три године, а годину чине два семестра (зимски и љетни).
Минимални волумен – број ЕЦТС (Minimal volume): 180 ECTS кредита(укупно 480 ECTS са I и II циклусом)
Ниво(Level):8

Услови/ начин приступања (Entry routes):На Трећи циклус студија, студијски програм Физичко васпитање наФакултету физичког васпитања и спорта Универзитета у Источном Сарајеву могу се уписати кандидати који имају завршенестудије Првог и Другог циклуса на Студијском програму ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ Факултета физичког васпитања и спорта Универзитета у Источном Сарајеву, као и они који имају одговарајуће студије Првог и Другог циклуса на другим универзитетима матичних факултета са најмањом просјечном оцјеном 8.00. Такође се могу уписати и они који су завршили еквивалентне студије, првог и другог циклуса, у иностранству. За ове студенте обавезно је знање српског језикаи знање једног страног језика. За претходно завршен четворогодишњи (Први циклус) и једногодишњи (Други циклус) студиј студијског програма Физичко васпитање студентима се признаје 300 ECTS бодова.Сви кандидати полажу пријемни испит.Рангирање се врши на основу опште просjечне оцјене остварене на претходним основним и дипломским/мастер студијамаи резултата на пријемном испиту. Уколико се пријави више кандидата са истом просjечном оцјеном и резултатима на пријемном испиту, предност ће имати кандидат који има већи број објављених научних радова. Ближи услови прецизирани су општим актима Факултета.

У реализацији научних активности и стицању услова за одбрану докторске дисертација за све уписане кандидате важе исти услови, без обзира да ли су докторске студије уписали од почетка, или су касније укључени у њихов ток (студенти магистарских студија или магистри наука).

Врста знања и способности које се провjеравају при упису на докторске студије, као и начин те провере објављују се у расписаном конкурсу.

Студијски програм докторских студија у трајању од три године или 180 (ECTS) концептиран је у складу са Еевропским системом преноса бодова. Број бодова у семестру је 30 (ECTS) бодова. Један (ECTS) бод носи између 25 и 30 сати рада. Укупан број часова активне наставе није мањи од 600 на годишњем нивоу. Настава се одвија у 30 недjеља, у једној недjељи студент има најмање 20 часова активне наставе. Од укупног броја часова активне наставе 25% су часови предавања. Студијски програм има 56,67% (ECTS)бодова који су предвиђени за израду докторске дисертације и изборне предмете који су у вези са њом. На трећој години студија наставу чини само студијски истраживачки рад који је у функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација носи 60 (ECTS) бодова и представља самосталан научно-истраживачки рад студента докторских студија.

1. 1.1.Увод у Квалификацију

Студијски програм се реализује кроз дидактичко учење које обухвата: предавања, консултације, индивидуални истраживачки рад, израду семинарских радова, преглед и анализу података, презентовање резултата индивидуалног истраживачког рада, публиковање самостално добијених резултата истраживања, провјеру стечених знања, израду и одбрану докторске дисертације.

Докторске академске студијеспортских наука имају за циљ покретање трећег циклуса студија у оквиру Факултета физичког вапитања и спорта, је осигурање логичког и законом обавезујућег стварања претпоставки за наставак студија послије завршетка првог и другог циклуса студија. Циљ оваквог студијског програма је нормалан вертикалан наставак образовања (едукације) у оквиру Факултета физичког вапитања и спорта.

Основни циљеви докторских академских студија трећег циклуса су да кандидат усвоји:
–        специјалистичка знања из ужег подручја у којем кандидат припрема дисертацију,
–        знања потребна за коришћење савремених научних метода, истраживачких техника и алата у ужем подручју истраживања,
–        способност за креативно рјешавање комплексних проблема из своје праксе,
–        компетенције битне за даљи научно истраживачки рад.

Након Додипломског, Постдипломског, односно, Првог и Другог циклуса студија Студијског програма физичко васпитање трећи циклус студија физичког васпитања нуди образовање за докторе наука физичко васпитања, што задовољава већину потреба за примарном науком у Републици Српској и Босни и Херцеговини у вези друштвено хуманистичких и спортских наука. Јака теоријска позадина са знањем основних практичних вјештина и могућност да се стекне знање из одређених области физичко васпитање је нешто што се нуди овим студијским програмом. Овим студијским програмом даје се чврста основа за будуће научно истраживање. Студенти се упознају са савременим методама научног истраживања, статистичким и квантитативним методама.

1. 1.2.Разлози за постојање квалификације – оправданост

Оправданост система школовања, огледа сеу јавном презентовању и доступности у оквиру српског и европског простора, као и могућност интернационализације трећег нивоа студија кроз сарадњу различитих институција које се баве школовањем овог вида и сличних кадрова. Оправданост се огледа и у стварању друштвено признатог начина школовања академског профила који обједињује образовну и истраживачку дјелатност усклађену са одговарајућим етичким принципима. Стварање високообразовног кадра који ће моћи да сопственим научним истраживањима покрене маркетиншку активност, на основу чега би се формирали научни тимови који би могли самостално да обезбједе материјална средства за даље унапређење истраживачке технологије и библиотечког фонда.

Оправданост студија се огледа у сљедећем:
–        школовање студената на Факултету у складу са Болоњским процесом,
–        школовање сопственог кадра за реализацију наставног и истраживачког процеса на факултету, Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији и окружењу,
–        оспособљавање доктора наука физичког васпитања за будуће носиоце развоја пројеката физичког васпитања и спорта у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и регији,
–        валоризација и развој научно-истраживачког рада на факултету и укључивање студената полазника трећег циклуса у истраживачки рад,
–        ефикасно и рационално високо образовање стручно-научних кадрова из области друштвено хуманистичких и спортских наука.

Отвореност према јавности и грађанима

Оправданост докторских академских студија је развој науке у физичком васпитању, спорту и рекреацији. Кадрови који се образују на овим студијама су оспособљени да самостално воде оригинална, научно-релевантна истраживања у научној области физичког васпитања и спорта. Оспособљени су за критичко мишљење, односно да могу критички процјењивати истраживања других аутора. На такав начин се доприноси општем напредовању науке и друштва у цјелокупном развоју.

Усклађеност са потребама друштва и тржишта

Оправданост покретања трећег циклуса студија заснована је на дугогодишњим позитивним искуствима у организацији постдипломских магистарских студија и процедура израде и одбране докторских дисертација.Усклађеност са потребама друштва и тржишта је логичан и законом обавезујући наставак студија послије завршетка првог и другог циклуса студија.

Друштвена оправданост

Оправданост Интегрисаног академског студија трећег циклуса односи се на потребу  друштва за едукованим кадром  из ове области. На основу стечених знања и вјештина завршени студенти су оспособљени да обављају послове из области друштвено хуманистичких и спортских наука у едукативним и научно-истраживачким институцијама. Новим програмом такође тежи сешколовању стручњака прилагођеним новим концептима у физичком васпитању и спорту. Друштвено хуманистичке и спортске науке су у сталном развоју, у приједлог су уграђени нови садржаји. Осим тога, на овом нивоу студент у извјесној мјери утиче на креирање Студијског програма кроз одабир изборних предмета. Листа предмета такође је подложна промјенама у смислу увођења нових садржаја, а у циљу даљег прилагођавања новим промјенама у области физичког васпитања и спорта као и потребама тржишта рада.

Економска оправданост

Студије трећег циклуса физичког васпитања трају 3 година и због специфичности процеса оспособљавања овог кадра захтијева знатна финансијска средства. Извођење практичног дијела наставе на свим годинама студија подразумијева коришћење специфичне опреме, учила и материјала. Техничке услове и знатан дио новчаних средства за извођење практичног дијела наставе обезбјеђује Факултет физичког васпитања и спорта Универзитета у Источном Сарајеву, као и са Универзитетима организационих јединица са којима имају споразумну сарадњу.

Наставу на Студијском програму трећег циклуса студија физичког васпитања изводе наставници и сарадници који су истовремено ангажовани на Факултету физичког васпитања и спорта. Скоро за све предмета на Студијском програму трећег циклуса студија физичког васпитања постоји покривеност сопственим наставним кадром са пуним радним временом на Универзитету у Источном Сарајеву. Увођење изборних предмета, осим што доприноси модернизацији наставног плана и програма, омогућава и допуњавање норме за наставни кадар Факултета. Наведена политика Факултета физичког васпитања и спорта је тенденције кретања и школовања младих која има довољно аргумената за оправданост овог студијског програма.

2. КОМПЕТЕНЦИЈЕ / ИСХОДИ УЧЕЊА(Competencies / learning outcomes)

Студент који савлада Докторске студије, студијски програм ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ, стиче компетенције за:

• примјењена највишег степена научног знања из физичког васпитања;
• интегрисање знања из матичне дисциплине, као и других научних дисциплина која су од значаја за физичко васпитање;
• стечена знања саопшти на јасан, разуман и логичан начин;
• најзначајнија научна истраживања у физичком васпитању;
• критички анализирају и постојећу праксу у области физичког васпитања;
• развој постојећих наставничких и тренажних програмеа на принципима хуманости;

1. 2.1.Попис компетенција на нивоу квалификације (Competences at the level of qualification)

ЗНАЊЕ
–        познавање наука на којима се темељи физичко васпитање и добро разумијевање научних метода, укључујући начела мјерења биолошких функција, процјену научно утврђених чињеница и анализу података из области друштвено хуманистичких и спортских наука,
–        познавање грађе, функција здраве особа који се баве спортом, рекреациом и физичким вјежбањем, као и утицаја природног и друштвеног окружења на опште спортско стање човјека као и стање физичке активности у опште,
–        познавање структуре и функције методике наставе, тренажног рада, спортске форме, физичких активности током спортског вјежбања и тренажног процеса
–        познавање спортских дисциплина и метода које дају докторима наука физичког васпитања и спорта јасну слику на највишем степену научног достигнућа,
–        познавање етичких и научних начела везану за физичко васпитање теорије и праксе.

ВЈЕШТИНЕ
–        Ангажовање студента у оквиру студијског истраживачког рада састоји се од припреме семинара, стручних дискусија на задату тему, дискусија о претраженој литератури,
–        Способност за самостално учење и напредовање;
–        Способност за стручне анализе и синтезе;
–        Способност за примјену научних знања у пракси;
–        Способност комуницирања усмено и писмено на српском и енглеском језику;
–        Способност за самосталан рад;
–        Способност за учешће у тимском раду;
–        Способност комуницирања са другим стручњацима из других научних дисциплина;
–        Способност критике и самокритике;
–        Способност повезивања основних знања и коришћење резултата истраживања у развоју научних и стручних достигнућа;
–        Способност рјешавања проблема кроз примјену научних метода и поступака у физичком васпитању;
–        Способност за коришћење резултата научних истраживања, као и за индивидуално укључивање у пројекте научних истраживања у области физичког васпитања;
–        Способност усвајања одговарајуће методологије истраживања, презентације резултата истраживања и припреме завршног дјела испита.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ

–        Завршетком студијског програма Докторских академских студија, спортске науке, кандидат стиче компетенције Доктора наука – физичко васпитање.
–        Завршетком студијског програма Докторских академских студија, спортске науке, кандидат посједује темеље за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење и напредовање.
–        Завршетком студијског програма Докторских академских студија, спортске науке, кандидат посједује темеље за будуће самоусмјеравање и самосталну израду научног рада.
–        Завршетком студијског програма Докторских академских студија, спортске науке, кандидат посједује темеље за будуће самоусмјеравање у интерперсоналним способностима за запошљавање.
–        Завршетком студијског програма Докторских академских студија, спортске науке, кандидат посједује темеље за будуће даље напредовање у академска –универзитетска звања.

–        Доктори наука физичког васпитања стичу сљедеће компетенције:
–        Познавање страног језика
–        Критичко и научно просуђивање из области физичког васпитања
–        Студенти морају показати способност коришћења критичког размишљања и рјешавања проблема употребљавајући их и за свеобухватну анализуу научно-истраживачком рад за спортске науке.

2.2. Структура квалификације и предмета

РЕСПОРЕД ECTS БОДОВА ПРЕМА ГРУПАМА ПРЕДМЕТА/списак основних и изборних предмета/

Група предмета	ECTS (минимално)
Едукација у Начно-истраживачком рад у физичком васпитању, спорту и рекреацији	42 ECTS бода
студент стиче одговарајуће опште и предметно-специфичне способности које су услов за квалитетно обављање научне дјелатности; успjешно овладавање наставним предметима студија, ради израде завршног докторског рада; да стекну знања за самостално истраживања у пракси; формирање адекватне базе знања, као основе за напредовање у наставничка звања у научној области физичког васпитања да се за комуникацију са стручњацима сличних профила, а чији рад је усмјерен на подручје физичког васпитања; да се упозна са најновијим научним и стручним достигнућима из ове области; да разумије логику научно‐истраживачкограда; да зна успјешно да их примјењује у пракси; да се студенти оспособе да критички користе и примјењују методе и технике истраживања у методолошким анализама;
Индивидуални научно-истраживачки рад	30 ECTS бодова
да разумије и зна објаснити основе методологије истраживачког рада у подручју физичког васпитања, спорта и рекреације; да зна примјенитистеченазнањауписањунаучнихрадова, мастеррада и докторске дисертације; одговарајући степен научног искуство везано за самосталан надзор и контролу током истраживања; узимања релевантнихнаучних сазнања из области физичког васпитања; диференцијално методолошко разматрања на основу релевантних научних закључака; извођење научних интерпретација; процјене научних стања и њихова корелација са физичким васпитањем; планирања и израде апликативних програма за пројекте на националном и међународном нивоу; да препозна и интепретира савремена достигнућа из области физичког васпитања; да спроведе комплетан и систематичан преглед користећи помоћна средства која су на располагању, а у складу са едукацијом, да препозна индивидуалне захтјеве планирајући, изводећи и контролишући основне процедуре које изводи, да буде способан да поставља питања, евалуира, синтетише и обрађује велики број информација, да осигура квалитет у извођењу процедура и праксу засновану на доказима, да буде способан да сачува повјерљиве информације користећи стечено знање и вјештине, да буде способан да поштује основне принципе праксе и сигурности на раду, да буде оспособљен за пружање прве помоћи и да користи хитне процедуре, да буде способан да едукује и информише заинтересоване за физичко васпитање, способност да буде дио тима, способност да разумије добро стање и расположење зависно од добре интеракције међу свим члановима спортског тима, способност да комуницира и ради са свим особљем за подршку, да управља временом на ефикасан начин и да поштује основне стандарде квалитета из друштвено хумнистичких и спортских наука, критички користи средства и процедуре за евалуацију квалитета рада, ради у складу са професионалним, етичким и правним нормама и одговара на свакодневне морално етичке дилеме.
Изборни програм	42 ECTS бода
да познају и разумију основне принципе и резултате истраживања у физичком васпитању,спорту, рекреацији; посједују знања и вјештине потребне за самостално праћење литературе у у физичком васпитању,спорту, рекреацији; да разумију и критички разматрају могућности примјене резултата истраживања у областифизичког васпитања, спорта ирекреативним активностима; да познају функционисање појединих система који су доминантни за успјешност вођења бизниса у савременим условима пословања између спортских организација (националних и међународних); да се кроз реализацију изборног дијела програма задовоље њихове потребе и интересовања у одређеној научној области; да се кроз израду завршног рада – Докторског рада студенти оспособе да пишу извјештаје о обављеном истраживању.
Докторска дисертација	60 ECTS бодова
истражити и анализирати литературу из предмета рада; примијенити одговарајућу методологију у проучавању и писању дисертације; примјенити стечена теоретска и практична знања у рјешавању проблема који се изучава; презентује и интерпретирарезултате бављеном проблематиком и објективном закључивању предмета истраживања.

Минималних72 ECTS припадају обавезним групама исхода учења које су наведене. Максималних6 ECTS припадају групама исхода учења које нису наведенеу табели и нису матични за струку.

1. 3.РЕЛЕВАНТНОСТ

Универзитет у Нишу, Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу (www.fsfv.ni.ac.rs), Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду (www.fsfvns.rs).

1. 3.1.Тржиште рада(Labour market)

Познато је да овај простор Републике Српске и Босне и Херцеговине није засићен овим квалификацијама, те да је тенденција школовања на интегрисаним студијама из друштвено хуманистичких и спортских наука у области у Европи доминантна. Поред тога, основе класификацијског оквира занимања у Босни и Херцеговини (Службени гласник РС, бр. 83/15) дефинишу образовање доктора наука физичког васпитања, стручне и научне раднике таквих компентенција који ће бити знатно заступљени у физичком васпитању као и образовању у цјелини. Данас је изражен велики интерес за постојање студија трећег циклуса физичког васпитања, како за свршене мастер студије са територије Републике Српске и Босне и Херцеговине, тако за оне из регија и држава у окружењу.

Могући субјекти запошљавања су:

–          службе примарне едукације у физичком васпитању,
–          службе превентивне физичком васпитању у образовним установама,
–          физичко васпитање за службе посебне намјене,
–          физичко васпитање за службе посебне намјене (специјалне полиције),
–          физичко васпитање за службе посебне намјене (оружаних снага),
–          физичко васпитање за службе посебне намјене (спортске и друге институције културног образовања у спорту и рекреацији),
–          високошколске установе за напредовање у звања кадрова из физичког васпитања и спорта,
–          јавна предузећа и установе, државне агенције, за специјално васпитање,
–          институти и центри за физичко васпитање.

У току вођења политике уписа на Студијски програм трећег циклуса физичког васпитања строго би се водило рачуна о тржишним потребама, тако да би се о потреби уписа студената консултовало ресорно министарство, биро заапошљавања Републике Српске и Центар за тржиште рада.

3.2Друге потребе(Other needs)

Студенту који је положио испит на другом студијском програму, признаје се положени испит, ако предмет из којег је испит положен, по свом садржају и обиму одговара минимално до 80% предмету који је студент уписао. Признавањем испита признаје се и оцјена којом је студент оцијењен на испиту. Број бодова признатог испита утврђује се у складу са правилима ЕCTS. Процедура признавања испита иста је као и на првом циклусу студија. Студент има право да у току студија проведе одређено вријеме на другој установи високог образовања у земљи или иностранству, посредством међународних програма за размјену студената, или на бази билатералних уговора између универзитета. У складу са уговором који студент закључује са универзитетом, признаје му се еквивалентни остварени број бодова.

1. 4.Прописи универзитета

http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/uis-zakon-o-visokom-obrazovanju.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/uis-statut-univerziteta.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/uis-pravila-o-studiranju-na-drugom-ciklusu-studija.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/2015/uis-pravila-o-izmjenama-pravila-o-studiranju-na-drugom-ciklusu-studija-uis.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/2015/uis-pravila-o-izmjenama-pravila-o-studiranju-na-drugom-ciklusu-studija-na-univerzitetu-u-istocnom-sarajevu-od-24-12-2015-godine.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/2015/uis-troskovnik-za-studente-univerziteta-u-istocnom-sarajevu.pdf
http://www.ues.rs.ba/media/document/akti/2015/uis-izmjene-i-dopune-troskovnika-za-studente-univerziteta-u-istocnom-sarajevu-od-08-10-2015.pdf

1. 5.Специфични прописи за квалификацију

Начин избора предмета из других студијских програма

Студент Факултета физичког васпитањa и спортa може да оствари дио студијског програма на другој високошколској установи (другом факултету физичког васпитањa и спортa). Услов за остваривање дијела студијског програма је уговор о признавању ЕСTS бодова између Универзитета у Источном Сарајеву, односно Факултета физичког васпитања и спортa и друге високошколске установе у коју студент одлази. Дио студијског програма који студент остварује у другој високошколској установи ван Универзитета у Источном Сарајеву не може бити краћи од једног семестра, нити дужи од два семестра. За остаривање дијела студијског програма студент мора имати сагласност Факултета физичког васпитања и спорта. Права и обавезе студента, као и трошкови уређују се уговором између заинтересованих страна. Похађање наставе и положени испити доказују се одговарајућом потврдом високошколске установе и индексом студента.

Наставници и сарадници

Наставу на Интегрисаним академским студијама трећег циклуса физичког васпитања реализоваће наставници и сарадници Факултета физичког васпитања и спорта који су у сталном радном односу, као и дио наставника ангажованих са других Универзитета са којима Факултет има потписане споразуме о научно-наставној сарадњи:

–          Универзитет у Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта,
–          Универзитет у Нишу, Факултет спорта и физичког васпитања,
–          Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања,
–          Универзитет Црне Горе Факултет за спорт и физичко васпитање,
–          Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања,
–          Универзитет у Сарајеву, Факултет спорта и тјелесног одгоја,

Универзитет у Тузли, Факултет за спорт и тјелесни одгој
Литература

Планом извођења наставе на почетку школске године Наставно научно вијеће Факултета усваја Обавезну и допунску литературу за сваки предмет. Литература је усклађена са обимом предмета исказаног у ЕСTS бодовима.

1. 6.Методе учења

Настава се изводи сљедећим методама: предавањима, практичном наставом, консултацијама, вјежбама, менторством, семинарима, студијским истраживачким радом. На предавањима се захтјева активан однос студента са могућношћу учешћа у дјелу наставе предвиђеног за интерактивно рјешавање постављених проблема. Настава се изводи, прије свега у наставном простору предвиђеном за предавања и друге наставне активности и сали Факултета физичког васпитања и спорта за практичну реализацију наставе уз коришћење одговарајућих објеката у граду, по потреби. Припрема и реализација мјерења за мастер рад се реализује у васпитнообразовним установама, спортским клубовима, установама за рекреацију, као и радним организацијама.

1. 7.Начинии критерији провјере знања

За све активности студент добија поене који су саставни дио завршне оцјене на испиту. У току предиспитних обавеза на једном предмету, студент може освојити највише 50 поена, од укупно 100 поена. Завршни дио испита се у структури поена вреднује са 50 поена.

Успјех студента изражава се оцјенама и то:

–          оцена 10 (изузетан) за остварених 91-100 поена, (А),
–          оцена 9 (одличан) за остварених 81-90 поена, (Б),
–          оцена 8 (врло добар) за остварених 71-80 поена, (Ц),
–          оцена 7 (добар) за остварених 61-70 поена, (Д),
–          оцена 6 (довољан) за остварених 51-60 поена, (Е),
–          оцена 5 (није положио) за остварених 50 и мање поена (Ф).

1. 8.Ресурси учења

Студијски програм докторских студија у трајању од три године или 180 (ECTS) ЕСПБ концептиран је у складу са Еевропским системом преноса бодова. Број бодова у семестру је 30 (ECTS) ЕСПБ бодова. Један (ECTS) ЕСПБ бод носи између 25 и 30 сати рада. Укупан број часова активне наставе није мањи од 600 на годишњем нивоу. Настава се одвија у 30 недjеља, у једној недjељи студент има најмање 20 часова активне наставе. Од укупног броја часова активне наставе 25% су часови предавања.

Студијски програм има 56,67% (ECTS) ЕСПБ бодова који су предвиђени за израду докторске дисертације и изборне предмете који су у вези са њом. На трећој години студија наставу чини само студијски истраживачки рад који је у функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација носи 60 (ECTS) ЕСПБ бодова и представља самосталан научно-истраживачки рад студента докторских студија.

У наставном плану докторских студија предвиђен је 21 предмет, од којих је 8 обавезних и 13 изборних, студијски истраживачки рад -научна активност 1, студијски истраживачки рад -научна активност 2 и израда докторске дисертације, са укупно 180 бодова.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име професора, циљ, очекиване исходе, предуслов за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провјере знања и оцјењивања.

Број бодова који је предвиђен за израду докторске дисертације улази у укупан број бодова за завршетак студијског програма докторских академских студија.Поступак пријаве и израде докторске дисертације уређује се општим актом Факултета. Докторска дисертација представља самосталан научно-истраживачки рад студента. Остварени допринос докторске дисертације оцјењује се према броју научних публикација, које су објављене или прихваћене за објављивање у међународним и националним часописима са рецензијама. Услови које је потребно да студент испуни прије одбране дисертације, а који се односе на научну активност усклађени су са прописаним стандардима.

Начин и поступак припреме и одбране дисертације уређен је општим актом Факултета или израда докторске дисертације почиње пријавом истраживачког пројекта послије трећег семестра и завршава одбраном. Услови за одбрану: а) положени испити из обавезних и изборних предмета, б) испуњене обавезе предвиђене програмом, в) публиковање или потврда о прихватању најмање једног рада у категорији међународних научних часописа, из области уско повезане са темом докторске дисертације, у коме је кандидат први или други аутор, под условом да је ментор први аутор. Укупан број (ЕЦТС) ЕСПБ бодова који се односи на писање докторске дисертације: 20 (изборни предмети везани за дисертацију) + 30 (истраживачки лабораторијски рад) + 50 (писање истраживачког рада и одбрана докторске дисертације) = 100

1. 9.Запошљивост и преносиве вјештине

Запошљавање је један од главних циљева које треба постићи даљим развијањем и стварањем високог образовања у Европи (EHEA). Болоњски министри су истакли у Лондону 2007. године да је запошљавање један од приоритета у друштву. Групе за праћење Болоњског процеса (BFUG), запошљавање су дефинисали као: ,,могућност да се добијепрво запослење, да се запослење одржи и да се може кретати тржиштем рада.“ Према томе улога високог образовања је да се оспособе студенти вјештинама и својствима (ставови, понашање, знање), који су појединцима потребни на радном мјесту и које послодавци захтјевају. Поред тога, високо образовање осигурава им прилику да одрже, и/или обнове вјештине, својства током свог професионалног радног вијека.

Студент на крају завршетка студија ће посједовати широко знање научног степена, а која ће омогућити даљи пренос вјештина, за генеричке вјештине запошљавања.Генеричке ,,преносиве“вјештине односе се на: саморазвој, оригиналност, комуникацију, информационе технологије, тимски и индивидуални рад и рјешавања одређених проблема.

Болоњски систем запошљавање акцентован је на оспособљавању појединца да у потпуности искористи прилике и примјени их на ржиште рада. Постицање институција да се више окрену потребама послодаваца, а појединци да боље разумију образовне перспективе.

1. 10.Подршка студентима

Подршка студентима након завршетка, је често потпомогнута интеграцијом програма заснованим на запошљавању у плановима и прогамима (WBL), те стварању стварању прилика за стипендије, признавању ранијег формалног и информалног учења које се одвија изван академске институције. Приоритет у запошљавању да не буде толико доминантан и условљен наставним планом и програмом. Република Српска, а и БиХ у цјелини немају могућности да развоју практичне начине побољшања за запошљавање студената. Посебне тешкоће се јављају при остваривању недовољног броја научног истраживање, прилике за учење у радним условима, а посебно везе са привредом и предузећима. Поред тога, потребно је пронаћи домишљати начини за осмишљавање наставних планова и програм, како би се учврстиле везе са привредним и другим секторима.

Повећана мобилност особља, студената и дипломираних студената је један од кључних елемената Болоњског процеса, који омогућава лични развој, развија међународну сарадњу како институција тако и појединаца, побољшава квалитет високог образовања и истраживања.

Мобилност је јако битна за лични развој и запошљавање. Евтопски систем преношења бодова (ЕЦТС) је моћно средство које помаже међународне размјене студената. У комуникеу из Леувена 2009., болоњски министри су поставили амбициозан циљ:,,У 2020. години, најмање 20% студената који треба да дипломирају у Европском простору високог образовања мораће имати остварен један период студија или усавршавања у иностранству… Унутар сваког од три циклуса, створиће се прилике за мобилност у структури програма за стицање степена.. Заједнички програми и степени, као и мобилност, све ће више постојати устаљена пракса. Правила мобилности биће заснована на низу практичних мјеракао који се односе на финансирање мобилности, признавање, доступну инфраструктуру, прописе везане за визе и радне дозволе. Флексибилни путеви студирања и активне политике информисања, пуна препознатљивост постигнућа на студију, подршка студирању и пуна преносивост грантова и кредита су неопходдни услови. Мобилност треба да допринесе равномјернијем току долазећих и одлазећих студената широм Европског подручја високог образовања, а циљ је да се допринесе повећаном учешћу разних група студената“.

Болоњски процес престављао је димензију цјеложивотно учење, које је, тешко иградити у институције и јавне образовне системе. Цјеложивотно учење је препознато као кључни елеменат ЕХЕА још 2001., када је истакнуто у Комуникеу из Прага да:,,у будућој Европи изграђеној на друштву које је засновано на знању и економији, стратегије цјеложивотног учења биће неопходне како би се суочило са изазовима конкурентности и употребе нове технологије, како би се побољшала друштвена кохезија, створиле једнаке прилике и побољшао квалитет живота“.

Цјеложивотно учење је опште питање, које се у контексу високог образовања односи на исходе учења, план и програм базиран на систему бодова и флексибилним путевима учења, јавне оквире квалификација и признавање ранијег учења, укључујући и информално и неформално учење.

Повеља европских универзитета (Асоцијације европских универзитета – ЕУА) из 2008. године наводи битан низ обавеза цјеложивотног учења које су договорили универзитети (Повеља је доступна на http://www.eua.ba). Коминике из 2009. године истиче потребу за цјеложивотним учењем како би се проширило учешће као интегрални дио система образовања. Цјеложивотно учење подразумјева да се квалификације могу стећи путем флексибилних путева учења, укључујући и ванредне студенте, као у учење уз рад (посао).

11.Матрица компетенција – веза са екстерним референтним дескрипторима

Преузми

12.Осигурање квалитета(Quality Assurance)

Кроз изучавање обавезних наставних предмета студенти докторских студија треба да овладају савременом методологијом научног истраживања као и модерним квантитативним и квалитативним методама истраживања.

Кроз изучавање изабраних предмета и писања семинарских и истраживачких радова из области докторске дисертације, студенти докторских студија овладаће највишим нивоом знања о тематици одређеног ужег научног подручја.

Промоција културе квалитета, као и развој свеобухватних и ефикасних система за обезбјеђивање квалитета у циљу побољшања наставе и научноистраживачког рада обавеза је у складу са Статутом Универзитета у Источном Сарајеву (чланови 163-169.). Статутом Универзитета (чланови 163-169.) и Правилником о самовредновању и оцјени квалитета Универзитета у Источном Сарајеву дефинисани су субјекти осигурања квалитета. То су Комитет за осигурање квалитета, Канцеларија за осигурање квалитета, координатори за осигурање квалитета организационих јединица. Смјернице за осигурање квалитета на свим организационим јединицама Универзитета прописује Канцеларија за осигурање квалитета при Универзитету. За ефикасније извршавање задатака и провођење активности у области осигурањаквалитета на Факултету физичког васпитања и спорта именован јекоординатор за осигурање квалитета, од стране Сената Универзитета, а чији сузадаци дефинисани Правилником о самовредновању и оцјени квалитета Универзитета у Источном Сарајеву.

Универзитет у Источном Сарајеву и Факултет физичког васпитања и спорта спроводе континуирано, најмање једном годишње, поступак самовредновања и оцјене квалитета својих студијских програма, наставе и услова рада. Од академске 2009/10. године на нивоу Универзитета се спроводи јединствена електронска студентска анкета помоћу које се прикупљају ставови студената о квалитету наставног процеса, наставног кадра, квалитету ресурса за подршку настави и други подаци релевантни за унапређење квалитета. Резултати анкете анализирају се на сједницама Наставно-научног вијећа Факултета и Комитета за осигурање квалитета.